Opis

Avioni sa aerodroma poleću, vraćaju se, sleću. Nekada dragi ljudi odu. Presele se, zaposle preko, i to zaista bude zauvek. Mnogo ljudi kada ispraća, kada avion poleće, plače. Zašto? Zar ne pomisle da je taj avion negde sleteo? Njegov avion upravo sada poleće. Sleteće. Hiljadu kilometara daleko. On – biće srećan, uspešan, nasmejan, plakaće kao i pre ovog aerodroma, aviona, kao pre mene. Ne staje život kad avion poleti-počinje. Kada napustim ovu zgradu, biću nasmejana, vodiću svoj život. Volim taj deo svog prethodnog života, ma kakav bio, no počinjem da živim novi. Srce se nekako čudno zgrči kada shvatim da je zaista otišao i da će se pretvoriti u bele tragove aviona na nebu, potom u uspomenu. Možda je zaista bilo potrebno da ode, da bih shvatila koga volim, ko je moja velika ljubav, šta je ljubav pre svega… Priča se ne završava dragi moji. Priča počinje jer…  JEDAN AVION JE POLETEO. DRUGI JE SLETEO